Divlje deponije

Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe.
Kako štetne materije iz otpada sa deponija završe nazad u našim tanjirima

14.08.2019.

Između divljih deponija kojih je na hiljade širom zemlje, i 164 opštinskih i zvanično registrovanih gde ide većina đubreta - nema suštinske razlike jer su efekti na životnu sredinu isti, ističu stručnjaci za BBC na srpskom.
Deponije su, i divlje i opštinske, veliki zagađivači, ali i velika opasnost - požari su česti, a moguće je i širenje zaraza.
„Ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, što može dovesti do požara ili eksplozije. Procedne vode se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala", kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Na deponijama često završava i opasan otpad iz domaćinstava, a ponekad i iz industrije, što dodatno povećava opasnost.
Većina deponija na koje odlazi prikupljeni otpad u Srbiji ne zadovoljava sanitarne standarde, za BBC u dopisu navodi Agencija za zaštitu životne sredine - što znači da štetne i opasne materije završavaju u zemljištu, u biljkama i životinjama, u vazduhu koji udišemo, u vodi koju pijemo i hrani koju jedemo.
Veća ulaganja u infrastrukturu i sistem za skupljanje đubreta, reforma javnih komunalnih preduzeća kao i oštrije kazne za sve koji ne odlažu otpad po propisima su neka od rešenja koja predlažu stručnjaci - od zaštitnika životne sredine do Fiskalnog saveta Srbije.
Sanitarna deponija, u skladu sa propisima EU, ima zaštitu zemlje koja sprečava da đubre i štetne materije prodru do podzemnih voda, gasne bunare za sakupljanje štetnih gasova, sistem za kompostiranje, kao i postrojenja za preradu otpadnih voda.
Regionalne sanitarne deponije izgrađene do 2017. nalaze se u Užicu, Lapovu, Kikindi, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Sremskoj Mitrovici i Pančevu, dok su dve lokalne u Vranju i Gornjem Milanovcu, po evidenciji Agencije za zaštitu životne sredine.
Na divljim deponijama koje niču na svakom koraku završi, prema procenama, petina komunalnog smeća Srbije.
Ima ih oko 4.500 po navodima ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, dok Agencija za zaštitu životne sredine pominje oko 2.170.
Koliko god da ih ima - štetne su i opasne.

Izvor: https://www.bbc.com/serbian/lat

Ovako ne treba! Nema nade

Godinama se zalažem za postavljanje video nadzora na kritičnim mestima. Osnovni problem je što nadležni organi ne mogu da vode postupak protiv nepoznatog počinioca. Zato je postavljanje video nadzora jedini način da se tačno identifikuje počinilac ovakvih zločina. Zatim je neophodno drastično kažnjavanje i javno izvrgavanje ruglu počinioca ovakvih zločina.
Kritična mesta su odavno poznata, ima ih mnogo, i sigurno se ne mogu odjednom sva pokriti video nadzorom. Za početak bi bilo dovoljno postaviti video nadzor samo na nekim mestima, ali tako da se kamera ne može baš tako lako primetiti. Izricanje prve kazne i objavljivanje identiteta i fotografije počinoca bi dalo velike rezultate.
Borba protiv divljih deponija je veoma težak posao i već godinama ne daje apsolutno nikakve rezulate, bez obzira što se značajna sredstva troše u tu svrhu. Beskonačno uklanjanje divljih deponija koje se vrlo brzo ponovo formiraju na istom mestu je skupo i ne daje rezultate. Predloženo rešenje je neupredivo jeftinije i elegantnije.

Ovako treba! Ima nade.

Dva mlada čoveka ničim izazvani sakupljaju razbacano smeće oko kontejnera.